celebs-networth.com

Жена, Муж, Породица, Стање, Википедија

Понекад само желимо да наша деца буду на СТФУ, и то је у реду

Изазови
Јамие Грилл_ Гетти

Јамие Грилл_ Гетти

опозив фабрике зимске воде

Када сам ушао у шестонедељни преглед након што сам добио треће дете, мора да сам изгледао као зомби, јер је моја бабица одмах рекла: Сад си у рову. Тешко је што знам. Понекад само желим да кажем својој деци да зајебе. Само престани да причаш и ћути.

Пре него што сам то знао, осећао сам се као да сам лекар, а она пацијент. Са шестонедељком и два малишана, искрено, нисам имала појма о чему говори. Да, ствари су око моје куће заиста биле тешке док смо се навикавали да имамо и трећег, али, дођавола, никад нисам осетио потребу да кажем било коме од своје деце да зајебе. Мислим, рекла је да никада заправо не би изговорила те речи својој деци; само је о томе размишљала неколико пута дневно. Али, ипак, та помисао ми никада није пала на памет, и искрено, мислио сам да је ужасна што ми је то признала, а још горе што то мисли.

Посматрајући уназад, знам да је то било зато што сам тада имао само једно дете.

Премотајте унапред неколико година и најстарије је одлучило да сам енциклопедија која хода, моје средње дете савладало је уметност непрестаног изговарања не, а моје најмлађе ме непрестано вукло за кошуљу говорећи: Мама, мама, мама.

И онда Схватио сам. Тада сам знао о чему је причала моја бабица само неколико година раније. Јер сам се ухватио како размишљам, Само умукни. Одмах. Молим те, само престани да разговараш са мном на неколико минута. То је све што ми треба да бих се поново осећао као човек. САМО ЗАТВОРИТЕ ЈЕБЕ САДА.

Ово ми је пролазило кроз главу сваког дана - и још увек то чини. Ок, више као пет пута дневно. И сада схватам: моја бабица није била ужасна - била је човек. Баш као што сам и ја, као и ти.

Осећао сам се кривим, јер сам је дуго после тог разговора са бабицом ћутке осуђивао због тих осећања. Али ствар је у томе што су деца гласна. Причају много . И није их брига да ли разговарате са неким другим. Ако имају нешто да кажу, чућете. Они не држе то срање. Они желе да знате о епској муци коју су управо положили у тоалету у том тачном тренутку. Тако нам не преостаје други избор него да желимо да нам свако мало дају дар тишине.

Није их брига ако њихова сестра тражи да јој помогне да избаци лепак из косе док ја правим вечеру, а њихов брат моли да му помогнете да састави проклету слагалицу. Деца знају шта желе и то ће тражити. Не оклевају да крену право до вас усред усране представе и покушају да вичу изнад какофоније хаоса.

И немојте ме ни започети шта се дешава када покушавамо да разговарамо телефоном. То им је увек сигнал да оснују оркестар и захтевају да им дате лекцију о томе како су диносауруси изумрли.

Није важно да ли ћемо им дати бочно око; они то не виде. Они то никада неће видети, јер су превише заузети разговором.

Није важно држимо ли прст упозоравајући их да га затворе, јер смо усред најважнијег позива свог живота. Сачекаће тачно једну секунду па ће помислити да је у реду да наставе.

Није их брига ако смо их на леп начин замолили да престану да разговарају јер не можемо да размишљамо исправно и потребан нам је тренутак. Само један преокретни тренутак. Они не знају шта је тренутак, колико је тренутак или шта може уради за нас.

Јер су то само деца која воле да разговарају и желе да их се чује и плаше се да њихов глас можда неће успети да пређу глас свих осталих. И непрестано их учимо да чекају да разговарају кад не говори неко други. Увек их подсећамо да не прекидају. И сви тражимо од своје деце да играју игру Да видимо ко може најдуже проћи без разговора. Најбоље. Игра. Икад.

Јер ако смо искрени, сви само желимо да наша деца понекад заћуте. И понекад, мислим пуно пута. И то је у реду.

Подели Са Пријатељима: